Тарихий-замонавий роман

Жаҳонгир Муҳаммад: “ҚИЁМАТ КУНИ”

-8-

Эликот шаҳри, Мериланд штати

Ҳар кун мактублар келади. Изтироблар, аламлар, таклифлар, инсон манзаралари, кечмишлари ва мана бундай оддийгина хатлар…

“Яқинда Англиядан Ўзбекистонга қайтдим. Ватанда сокинлик ва “тинчлик”. Тўйлар ватаванг. “Рўза бошлангунча тўйни ўтказиб олай” мусобақаси.  Қирғизистон унутилган…Унутилган деганим нимаси? Билинган нарса унутилади. Бу ерда эса мен билганларни билишмайди ҳам. Ё дунё ёлғончи, ёки бу ердагилар?Чунки билиб ҳам билмайман дейиш бизнинг “қобилиятимизга” хос нарсада. Лекин кўпчилик ростдан ҳам билмайди. Ўшда нима бўлган? Айтсанг, ёқа ушлашади. Жалолобод деган сўзни эса бири билса, иккинчиси билмайди ҳам…Бу Папуа оролида эмас, Ўзбекистонда!

Ўш ёнди, ўзбеклар ёнди десам, “овозигни ўчир, нафасингни иссироқ қил”, дейди онам. Унда айб йўқ. Унга менинг гапларим ҳақиқатдан ҳам қўрқинчли.. Чунки ўзбек ОАВларида ҳеч нарса йўқ. “Дунёни сув босса тўпиғига чиқмайди” дегани мана шу. Ҳукумат газеталарида  жаннатмакон сафсатадан бошқа нарсани топа олмайсиз. Continue reading

Тарихий-замонавий роман

Жаҳонгир Муҳаммад: “ҚИЁМАТ КУНИ”

-7-

Оқсарой. Тошкент

“Ўрта Осиё ўрусларнинг ўкинига тушганми?” Каримов дафтарчасига ёзиб қўйилган бу гапни нима учун ва қачон ёзганини эслашга уринарди. Ким айтган экан буни? Янги гап эмас. Янги гап бўлганда “Ўрта Осиё” эмас, “Марказий Осиё” деб ёзган бўларди. Чунки бу иборани унинг ўзи топганди. Ҳаммани шунга ўргатди. Ўзи ҳам бунга риоя қилган бўларди. Демак, бу гапни тўқсонинчи йилларнинг бошида ёзиб қўйган. Лекин бу савол ҳали ҳам жавобсиз қолмоқда.

Мана Шанхай Ҳамкорлиги Ташкилотининг мажлиси Тошкентда ўтаётгани,  ҳатто Медведев ана у хонада уни интизорлик билан кутиб ўтирганига қарамай, бу савол муҳимлигича қолмоқда. Фақат Медведев эмас, қолганлар ҳам унинг нима дейишини кутишмоқда.

Каримов Ўш масаласида Россия раҳбарлари билан илк суҳбатини эслади. Ўшанда унинг фикрлари Путинга ёққанди. Лекин Путин расмиятчилик нуқтаи назаридан бўлса ҳам буни янги сайланган президент билан гаплашиб қўйиш кераклигига ишора этганди.

Каримовдан  Ўш масаласини тинглай бошлаган Медведев Continue reading

Тарихий-замонавий роман

Жаҳонгир Муҳаммад: “ҚИЁМАТ КУНИ”

-6-

Сулаймон тоғи. Ўш.

Саиджон Доно билан мактабда бирга ўқиган. Лекин шу қизга уйланаман, деб хаёлига ҳам келтирмаганди.

Бир куни дадаси׃

-Болам, мана университетни ҳам битираясан, энди бошингни икки қилмасак бўлмайди,-деб қолди.

Дадаси тарих ўқитувчиси эди ва тез-тез ўқувчиларни олиб Сулаймон тоғига бориб турарди.

Донони ўша ерда кўриб қолибди.

-Синфдошинг бор эди-ку, аълочи қиз, ҳамма мажлисларда шеър айтадиган, исми ҳам, ўзи ҳам Доно қиз. Шуни кўриб қолдим. Бошига ҳижоб олибди. Мингта гапирсанг, битта жавоб қилади. Суриштирдим, совчиси кўп экан. Агар отни қамчиламасак, кетиб қолади… Continue reading

Тарихий-замонавий роман

Жаҳонгир Муҳаммад: “ҚИЁМАТ КУНИ”

5.Пенсилвания штати. Питтесбург шаҳри.

“Қиёмат куни” қаҳрамонига! Саиджон, сизни ҳали яхши танимайман. Лекин таний бошладим. Шунинг учун ҳам ҳеч кимга айта олмаётган гапимни тезроқ сизга айтмоқчиман.  Чунки сизни ҳам бутунлай таниб қолсам, фикримдан қайтишим мумкин.

Мен Месхет туркиман. Фарғонада уйимиз бор эди. Уйимизни кўзимнинг олдида ёқиб юборишган ва ўлгудек қилиб калтаклашган. Беҳуш бўлиб қолганимдан кейин ташлаб кетишган. Мен ўзимга келганимда учқичда қаёққадир олиб кетишаётган эди. Ўшанда  хаёлимга илк келган нарса ёнимдаги дўхтир агар ўзбек бўлса, уни ўлдириш эди. Урус экан.  Аммо ўзбек бўлганда ҳам уни ўлдиришни эплолмас эканман. Чунки икки қўлим ҳам синдирилган экан. Continue reading

Тарихий-замонавий роман

Жаҳонгир Муҳаммад: “ҚИЁМАТ КУНИ”

4.Мериланд штати. Эликот шаҳри

Саиджоннинг фиғони фалакда. Буни телефонни қулоғимдан узоқроқда тутиб турганимдан ҳам билиш мумкин. Лекин “ҳужумларим” оз-моз иш бермоқда. Фалакдаги фиғон баъзан “ерга тушиб” ҳам қолмоқда. Афсуски, кўпга эмас, доимийга эмас.

-Ака, Ўзбекистон ҳукумати тезлик билан  армиясини киритиб,  Қирғизистонда ҳокимиятни қўлга олиши керак. Бошқа йўли йўқ. Бўлмаса, Каримов бутун ўзбеклар олдида хоинлик қилган бўлади…

Хоинлик нима ўзи? Аҳдини, ваъдасини, қасамини бузмоқ. Баъзан фирибгарлик, муттаҳамликни ҳам хоинлик деймиз. Лекин асосий маъноси бу кишининг ўзи мансуб бўлган ижтимоий қатлам ёки халқи, ватани, дўстининг мафаатларига зид иш тутиши, душманлар билан ҳамкорлик қилиши, душман томонга ўтишидир. Саиджон ана шу маъносини назарда тутмоқда ва ҳақ. Continue reading

Тарихий-замонавий роман

Жаҳонгир Муҳаммад: “ҚИЁМАТ КУНИ”

-3-

Бруклин. Океан шоҳ кўчаси.

-Қимирлама, отаман!

Зарб билан эшикни синдириб ичкарига кириб келаётган саноқсиз полиция ходимларининг ҳар бири ана шундай деб бақирар эди.

Энди ўртага қўйилган паловга қўл узатган йигитларнинг ранг-қутлари учиб кетди. Лаблари титраб, бир сўз айтолмай қолдилар. Полициячилар эса уларнинг ҳар бирини силтаб, юзи билан ерга ётқизар ва қўлларини орқага қилиб кишанлар, кейин оёқларини икки томонга очиб, бошдан оёқ текшириб чиқарди.

Бир зумда 9 нафар ўзбекнинг ҳаммаси ана шундай тинтувдан ўтди.

Йигитлар ҳатто ердан бошларини кўтара олмас эдилар. Чунки ҳар бирларининг бошини биттадан ёки иккитадан полициячи босиб турарди. Қимирлайман десалар, полициячининг тиззаси билан биқинларига туртишидан кейин миқ этмай қолардилар.

-Ёнларида ҳеч нарса йўқ.Тоза!-деди тинтувни тугатган полициячи. Continue reading

Тарихий-замонавий роман

Жаҳонгир Муҳаммад׃ “ҚИЁМАТ КУНИ”

-2-
Мериланд штати. Эликот шаҳри.

Лекин…
Бундан кейинги бўлимларгача, Каримовни ўз хаёллари билан ёлғиз қолдирамиз. Кекса одам. Баъзи нарсалар эсидан чиққан бўлиши мумкин. Қолаверса, шу лаҳзада Нью Йоркдан Саиджон деган йигит сим қоқмоқда. Саиджон асли ўшлик. У билан тўрт йил олдин танишганмиз.

Ўшанда ярим тунда телефон жиринглади׃
-Бу қўлга тушган чет элликларни сақлаш маркази, агар телефон чақириғини қабул қилсангиз, минутига тўрт доллар тўлашингиз керак бўлади… Continue reading

Жаҳонгир Муҳаммад׃ “ҚИЁМАТ КУНИ” (13)

Блогда ёзиб борилаётган тарихий-замонавий роман

-13-

Вашингтон, 2005 йил, 5-май

Атрофда одамларнинг кўзи кўрмайдиган шарлар. Ҳар бир одамга биттадан шар. Бу кўринмас шарларга эшиклар ўрнатилган. Биттасидан кирилади ва иккинчисидан чиқилади. Кириш эшигига рўпара келиб қолганларга ичкарида етти сония вақт берилади. Бу ташқаридаги бир сонияга тенг. Уларга ана шу вақтда нариги дунёнинг жаннату дўзахи кўрсатилади. Кейин улар ташқарига чиқиб, кўрганларини “ҳазм этадилар”

ДАВОМИ

Jahongir Muhammad: “Qiyomat kuni” (13)

Blogda yozib borilayotgan tarixiy-zamonaviy roman

-13-
Vashington, 2005 yil, 5-may

Atrofda odamlarning ko’zi ko’rmaydigan sharlar. Har bir odamga bittadan shar. Bu ko’rinmas sharlarga eshiklar o’rnatilgan. Bittasidan kiriladi va ikkinchisidan chiqiladi. Kirish eshigiga ro’para kelib qolganlarga ichkarida etti soniya vaqt beriladi. Bu tashqaridagi bir soniyaga teng. Ularga ana shu vaqtda narigi dunyoning jannatu do’zaxi ko’rsatiladi. Keyin ular tashqariga chiqib, ko’rganlarini “hazm etadilar.
DAVOMI

Жаҳонгир Муҳаммад׃ “ҚИЁМАТ КУНИ” (12)

Блогда ёзиб борилаётган тарихий-замонавий роман

-12-
Эликот шаҳри, Мериланд штати

Қирғизистондаги қирғин борасида тўпланиб қолган видеотасмалардан бирини кўра бошладим. Башараси совуқ биттасини сўроқ қилишмоқда׃
-Қаерликсан?
-Мен Жалолободдан келганман. Ўша ерда ўсганман.

ДАВОМИ

Jahongir Muhammad: “Qiyomat kuni” (12)

Blogda yozib borilayotgan tarixiy-zamonaviy roman

-12-
Elikot shahri, Meriland shtati

Qirg’izistondagi qirg’in borasida to’planib qolgan videotasmalardan birini ko’ra boshladim. Basharasi sovuq bittasini so’roq qilishmoqda׃
-Qaerliksan?
-Men Jaloloboddan kelganman. O’sha yerda o’sganman.

DAVOMI

Жаҳонгир Муҳаммад׃ “ҚИЁМАТ КУНИ” (11)

Блогда ёзиб борилаётган тарихий-замонавий роман

-11-

Эликот шаҳри, Мериланд штати
Катта йўлда келаётгандим. Бирдан машиналар секинлади. Кўкдан теннис коптогидай музлар туша бошлади. “Банг-банг!”… “Бум-бум!” Саккиз қаторли экспресс йўлнинг ҳар икки томонидан келаётган машиналар тақа-тақ тўхтади. Чапга қарасам, машина бор, шофери кўринмайди. Ўнгга қарасам, машина бор, шофери кўринмайди. Нима жин чалди? Булар машинадан тушиб, қочдиларми? Охират замон келдими ё? Машинани “бомбардимон” қилаётган муз “копток”лар ўйлашга қўядими? Лекин барибир мия кучли экан. Ҳар қандай шароитда ҳам ишлашни давом эттираркан. Шу пайтда ёдимга бундан ўн йил олдин Орегонда Озарбайжон-Арманистон урушидан қочиб келиб, яшаб юрган Мишанинг айтган гапи тушди.

ДАВОМИ

Jahongir Muhammad: “Qiyomat kuni (11)

Blogda yozib borilayotgan tarixiy-zamonaviy roman
-11-
Elikot shahri, Meriland shtati

Katta yo’lda kelayotgandim. Birdan mashinalar sekinladi. Ko’kdan tennis koptogiday muzlar tusha boshladi. “Bang-bang!”… “Bum-bum!” Sakkiz qatorli ekspress yo’lning har ikki tomonidan kelayotgan mashinalar taqa-taq to’xtadi. Chapga qarasam, mashina bor, shoferi ko’rinmaydi. O’ngga qarasam, mashina bor, shoferi ko’rinmaydi. Nima jin chaldi? Bular mashinadan tushib, qochdilarmi? Oxirat zamon keldimi yo? Mashinani “bombardimon” qilayotgan muz “koptok”lar o’ylashga qo’yadimi? Lekin baribir miya kuchli ekan. Har qanday sharoitda ham ishlashni davom ettirarkan. Shu paytda yodimga bundan o’n yil oldin Oregonda Ozarbayjon-Armaniston urushidan qochib kelib, yashab yurgan Mishaning aytgan gapi tushdi׃
DAVOMI

Жаҳонгир Муҳаммад׃ “ҚИЁМАТ КУНИ” (10)

Блогда ёзиб борилаётган тарихий-замонавий роман
-10-
Мериланд штати. Эликот шаҳри

Яқинларимдан бири миясига қон қуйилиб, касалхонага тушди. Етмиш ёшда. Бундай пайтда тузалиш осон кечмайди. Бунинг устига миясига қон қуйилганини кеч билиб қолишибди. То касалхонага олиб боргунча қон қотиб қолибди. Ўзига қайтмади. Пайшанба куни оламдан ўтди. Кўнгил бузилди, аммо таскин берувчи гаплар кўп.
“Жума оқшомида…”
“Муқаддас Рамазон кунларида”

ДАВОМИ

Jahongir Muhammad: “Qiyomat kuni (10)

Blogda yozib borilayotgan tarixiy-zamonaviy roman
-10-
Meriland shtati. Elikot shahri

Yaqinlarimdan biri miyasiga qon quyilib, kasalxonaga tushdi. Etmish yoshda. Bunday paytda tuzalish oson kechmaydi. Buning ustiga miyasiga qon quyilganini kech bilib qolishibdi. To kasalxonaga olib borguncha qon qotib qolibdi. O’ziga qaytmadi. Payshanba kuni olamdan o’tdi. Ko’ngil buzildi, ammo taskin beruvchi gaplar ko’p.
“Juma oqshomida…”
“Muqaddas Ramazon kunlarida
DAVOMI

Жаҳонгир Муҳаммад׃ “ҚИЁМАТ КУНИ” (9)

Блогда ёзиб борилаётган тарихий-замонавий роман

-9-

Истанбул,Туркия

Саиджон Алишер билан Истанбулга келди. Бу унинг қадимий ва афсонавий шаҳарга илк бор келиши эди. Шунинг учун ҳам  кўнглининг бир четида ҳаяжон билан бирга яна бир четида дўсти Алишерга миннатдорчилик туйғуси ҳам жўшаётганди. Лекин уларни кутиб оладиган киши келмади.

Алишер кимгадир сим қоқди. Икки соатлардан кейин Темур деган йигит келиб, уларни меҳмонхонага олиб бориб, жойлаштирди.

Темур туркча ва ўзбекчани аралаш қилиб гапирар экан. Аслида у жуда оз гапирадиган киши экан. Салом-аликдан нарига ўтмади. Саиджон меҳмонхонада қолди. Алишерни эса Темур олиб кетди.

ДАВОМИ

Jahongir Muhammad: “Qiyomat kuni (9)

Blogda yozib borilayotgan tarixiy-zamonaviy roman
-9-
Istanbul,Turkiya

Saidjon Alisher bilan Istanbulga keldi. Bu uning qadimiy va afsonaviy shaharga ilk bor kelishi edi. Shuning uchun ham ko’nglining bir chetida hayajon bilan birga yana bir chetida do’sti Alisherga minnatdorchilik tuyg’usi ham jo’shayotgandi. Lekin ularni kutib oladigan kishi kelmadi.
Alisher kimgadir sim qoqdi. Ikki soatlardan keyin Temur degan yigit kelib, ularni mehmonxonaga olib borib, joylashtirdi.
Temur turkcha va o’zbekchani aralash qilib gapirar ekan. Aslida u juda oz gapiradigan kishi ekan. Salom-alikdan nariga o’tmadi. Saidjon mehmonxonada qoldi. Alisherni esa Temur olib ketdi.

DAVOMI

Жаҳонгир Муҳаммад׃ “ҚИЁМАТ КУНИ” (8)

Блогда ёзиб борилаётган тарихий-замонавий роман

-8-

Мериланд штати. Эликот шаҳри

“Қиёмат куни”га ҳар кун мактублар келади. Изтироблар, аламлар, таклифлар, инсон манзаралари, кечмишлари ва мана бундай оддийгина хатлар…

“Яқинда Англиядан Ўзбекистонга қайтдим. Ватанда сокинлик ва “тинчлик”. Тўйлар ватаванг. “Рўза бошлангунча тўйни ўтказиб олай” мусобақаси.  Қирғизистон унутилган…Унутилган деганим нимаси? Билинган нарса унутилади. Бу ерда эса мен билганларни билишмайди ҳам. Ё дунё ёлғончи, ёки бу ердагилар?Чунки билиб ҳам билмайман дейиш бизнинг “қобилиятимизга” хос нарсада. Лекин кўпчилик ростдан ҳам билмайди. Ўшда нима бўлган? Айтсанг, ёқа ушлашади. Жалолобод деган сўзни эса бири билса, иккинчиси билмайди ҳам…Бу Папуа оролида эмас, Ўзбекистонда!

ДАВОМИ

Jahongir Muhammad: “Qiyomat kuni (8)

Blogda yozib borilayotgan tarixiy-zamonaviy roman

-8-

Meriland shtati. Elikot shahri

“Qiyomat kuni”ga har kun maktublar keladi. Iztiroblar, alamlar, takliflar, inson manzaralari, kechmishlari va mana bunday oddiygina xatlar…“Yaqinda Angliyadan O’zbekistonga qaytdim. Vatanda sokinlik va “tinchlik”. To’ylar vatavang. “Ro’za boshlanguncha to’yni o’tkazib olay” musobaqasi.  Qirg’iziston unutilgan…Unutilgan deganim nimasi? Bilingan narsa unutiladi. Bu erda esa men bilganlarni bilishmaydi ham. Yo dunyo yolg’onchi, yoki bu erdagilar?Chunki bilib ham bilmayman deyish bizning “qobiliyatimizga” xos narsada. Lekin ko’pchilik rostdan ham bilmaydi. O’shda nima bo’lgan? Aytsang, yoqa ushlashadi. Jalolobod degan so’zni esa biri bilsa, ikkinchisi bilmaydi ham…Bu Papua orolida emas, O’zbekistonda!

DAVOMI

Жаҳонгир Муҳаммад׃ “ҚИЁМАТ КУНИ” (7)

Блогда ёзиб борилаётган тарихий-замонавий роман

-7-

Оқсарой. Тошкент

“Ўрта Осиё ўрусларнинг ўкинига тушганми?” Каримов дафтарчасига ёзиб қўйилган бу гапни нима учун ва қачон ёзганини эслашга уринарди. Ким айтган экан буни? Янги гап эмас. Янги гап бўлганда “Ўрта Осиё” эмас, “Марказий Осиё” деб ёзган бўларди. Чунки бу иборани унинг ўзи топганди. Ҳаммани шунга ўргатди. Ўзи ҳам бунга риоя қилган бўларди. Демак, бу гапни тўқсонинчи йилларнинг бошида ёзиб қўйган. Лекин бу савол ҳали ҳам жавобсиз қолмоқда.

Мана Шанхай Ҳамкорлиги Ташкилотининг мажлиси Тошкентда ўтаётгани,  ҳатто Медведев ана у хонада уни интизорлик билан кутиб ўтирганига қарамай, бу савол муҳимлигича қолмоқда. Фақат Медведев эмас, қолганлар ҳам унинг нима дейишини кутишмоқда.

ДАВОМИ

Jahongir Muhammad: “Qiyomat kuni (7)

Blogda yozib borilayotgan tarixiy-zamonaviy roman

-7-

Oqsaroy.Toshkent

“O’rta Osiyo o’ruslarning o’kiniga tushganmi?” Karimov daftarchasiga yozib qo’yilgan bu gapni nima uchun va qachon yozganini eslashga urinardi. Kim aytgan ekan buni? Yangi gap emas. Yangi gap bo’lganda “O’rta Osiyo” emas, “Markaziy Osiyo” deb yozgan bo’lardi. Chunki bu iborani uning o’zi topgandi. Hammani shunga o’rgatdi. O’zi ham bunga rioya qilgan bo’lardi. Demak, bu gapni to’qsoninchi yillarning boshida yozib qo’ygan. Lekin bu savol hali ham javobsiz qolmoqda.Mana Shanxay Hamkorligi Tashkilotining majlisi Toshkentda o’tayotgani,  hatto Medvedev ana u xonada uni intizorlik bilan kutib o’tirganiga qaramay, bu savol muhimligicha qolmoqda. Faqat Medvedev emas, qolganlar ham uning nima deyishini kutishmoqda.

DAVOMI

Жаҳонгир Муҳаммад׃ “ҚИЁМАТ КУНИ” (6)

Блогда ёзиб борилаётган тарихий-замонавий роман
-6-
Сулаймон тоғи. Ўш.

Саиджон Доно билан мактабда бирга ўқиган. Лекин шу қизга уйланаман, деб хаёлига ҳам келтирмаганди.
Бир куни дадаси׃
-Болам, мана университетни ҳам битираясан, энди бошингни икки қилмасак бўлмайди,-деб қолди.
Дадаси тарих ўқитувчиси эди ва тез-тез ўқувчиларни олиб Сулаймон тоғига бориб турарди.
Донони ўша ерда кўриб қолибди.
-Синфдошинг бор эди-ку, аълочи қиз, ҳамма мажлисларда шеър айтадиган, исми ҳам, ўзи ҳам Доно қиз. Шуни кўриб қолдим. Бошига ҳижоб олибди. Мингта гапирсанг, битта жавоб қилади. Суриштирдим, совчиси кўп экан. Агар отни қамчиламасак, кетиб қолади…
ДАВОМИ

Jahongir Muhammad: “Qiyomat kuni (6)

Blogda yozib borilayotgan tarixiy-zamonaviy roman

-6-

Sulaymon tog’i. O’sh.

Saidjon Dono bilan maktabda birga o’qigan. Lekin shu qizga uylanaman, deb xayoliga ham keltirmagandi.

Bir kuni dadasi׃

-Bolam, mana universitetni ham bitirayasan, endi boshingni ikki qilmasak bo’lmaydi,-deb qoldi.

Dadasi tarix o’qituvchisi edi va tez-tez o’quvchilarni olib Sulaymon tog’iga borib turardi.Dononi o’sha erda ko’rib qolibdi.-Sinfdoshing bor edi-ku, a’lochi qiz, hamma majlislarda she’r aytadigan, ismi ham, o’zi ham Dono qiz. Shuni ko’rib qoldim. Boshiga hijob olibdi. Mingta gapirsang, bitta javob qiladi. Surishtirdim, sovchisi ko’p ekan. Agar otni qamchilamasak, ketib qoladi.

DAVOMI

Жаҳонгир Муҳаммад׃ “ҚИЁМАТ КУНИ” (5)

Блогда ёзиб борилаётган тарихий-замонавий роман

-5-

Пенсилвания штати. Питтесбург шаҳри.

“Қиёмат куни” қаҳрамонига!

Саиджон, сизни ҳали яхши танимайман. Лекин таний бошладим. Шунинг учун ҳам ҳеч кимга айта олмаётган гапимни тезроқ сизга айтмоқчиман.  Чунки сизни ҳам бутунлай таниб қолсам, фикримдан қайтишим мумкин.

Мен Месхет туркиман. Фарғонада уйимиз бор эди. Уйимизни кўзимнинг олдида ёқиб юборишган ва ўлгудек қилиб калтаклашган. Беҳуш бўлиб қолганимдан кейин ташлаб кетишган. Мен ўзимга келганимда учқичда қаёққадир олиб кетишаётган эди. Ўшанда  хаёлимга илк келган нарса ёнимдаги дўхтир агар ўзбек бўлса, уни ўлдириш эди. Урус экан.  Аммо ўзбек бўлганда ҳам уни ўлдиришни эплолмас эканман. Чунки икки қўлим ҳам синдирилган экан.

ДАВОМИ

Jahongir Muhammad: “Qiyomat kuni (5)

Blogda yozib borilayotgan tarixiy-zamonaviy roman

-5-

Pensilvaniya shtati. Pittsburgh shahri.

“Qiyomat kuni” qahramoniga!
Saidjon, sizni hali yaxshi tanimayman. Lekin taniy boshladim. Shuning uchun ham hech kimga ayta olmayotgan gapimni tezroq sizga aytmoqchiman. Chunki sizni ham butunlay tanib qolsam, fikrimdan qaytishim mumkin.
Men Mesxet turkiman. Farg’onada uyimiz bor edi. Uyimizni ko’zimning oldida yoqib yuborishgan va o’lgudek qilib kaltaklashgan. Behush bo’lib qolganimdan keyin tashlab ketishgan.

DAVOMI

“Qiyomat kuni”ga maktublar

Turk milliyatchisi Shukri Birdemirning O’sh haqidagi xotiralari va qirg’inga munosabati

(O’rta turk tilida yozilgan bu maktublar o’zbek tili qoidalariga moslashtirilib “Qiyomat kuniga” kiritiladi)

Birinchi maktub
2006 chi yilda o’shlik bir kiz bala bilen uylengendim.(huda tugurgenden hem katta kilgan dedesinden hem razi bolsin.siz hem bilerdingizku menga kopchiligi yakmagen bolip uylenmegen idim ve hem uylenmezden otishni razi bolip yurer idim)

DAVOMI

Жаҳонгир Муҳаммад׃ “ҚИЁМАТ КУНИ” (4)

Блогда ёзиб борилаётган тарихий-замонавий роман

-4-

Мериланд штати. Эликот шаҳри

Саиджоннинг фиғони фалакда. Буни телефонни қулоғимдан узоқроқда тутиб турганимдан ҳам билиш мумкин. Лекин “ҳужумларим” оз-моз иш бермоқда. Фалакдаги фиғон баъзан “ерга тушиб” ҳам қолмоқда. Афсуски, кўпга эмас, доимийга эмас.

-Ака, Ўзбекистон ҳукумати тезлик билан  армиясини киритиб,  Қирғизистонда ҳокимиятни қўлга олиши керак. Бошқа йўли йўқ. Бўлмаса, Каримов бутун ўзбеклар олдида хоинлик қилган бўлади.

ДАВОМИ

Jahongir Muhammad: “Qiyomat kuni” (4)

Blogda yozib borilayotgan tarixiy-zamonaviy roman

-4-

Meriland shtati. Elikot shahri
Saidjonning fig’oni falakda. Buni telefonni qulog’imdan uzoqroqda tutib turganimdan ham bilish mumkin. Lekin “hujumlarim” oz-moz ish bermoqda. Falakdagi fig’on ba’zan “erga tushib” ham qolmoqda. Afsuski, ko’pga emas, doimiyga emas.

-Aka, O’zbekiston hukumati tezlik bilan  armiyasini kiritib,  Qirg’izistonda hokimiyatni qo’lga olishi kerak. Boshqa yo’li yo’q. Bo’lmasa, Karimov butun o’zbeklar oldida xoinlik qilgan bo’ladiBlogda yozib borilayotgan tarixiy-zamonaviy romanSaidjonning fig’oni falakda. Buni telefonni qulog’imdan uzoqroqda tutib turganimdan ham bilish mumkin. Lekin “hujumlarim” oz-moz ish bermoqda. Falakdagi fig’on ba’zan “erga tushib” ham qolmoqda. Afsuski, ko’pga emas, doimiyga emas.

DAVOMI

“ҚИЁМАТ КУНИ”

Блогда ёзиб борилаётган тарихий-замонавий роман

-3-

Бруклин. Океан шоҳ кўчаси.
-Қимирлама, отаман!
Зарб билан эшикни синдириб ичкарига кириб келаётган саноқсиз полиция ходимларининг ҳар бири ана шундай деб бақирар эди.
Энди ўртага қўйилган паловга қўл узатган йигитларнинг ранг-қутлари учиб кетди. Лаблари титраб, бир сўз айтолмай қолдилар. Полициячилар эса уларнинг ҳар бирини силтаб, юзи билан ерга ётқизар ва қўлларини орқага қилиб кишанлар, кейин оёқларини икки томонга очиб, бошдан оёқ текшириб чиқарди.

ДАВОМИ

Jahongir Muhammad: “Qiyomat kuni” (3)

Blogda yozib borilayotgan tarixiy-zamonaviy roman

-3-

Bruklin. Okean shoh ko’chasi.

-Qimirlama, otaman!Zarb bilan eshikni sindirib ichkariga kirib kelayotgan sanoqsiz politsiya xodimlarining har biri ana shunday deb baqirar edi.Endi o’rtaga qo’yilgan palovga qo’l uzatgan yigitlarning rang-qutlari uchib ketdi. Lablari titrab, bir so’z aytolmay qoldilar. Politsiyachilar esa ularning har birini siltab, yuzi bilan erga yotqizar va qo’llarini orqaga qilib kishanlar, keyin oyoqlarini ikki tomonga ochib, boshdan oyoq tekshirib chiqardi.

DAVOMI

Жаҳонгир Муҳаммад׃ “ҚИЁМАТ КУНИ”

Блогда ёзиб борилаётган тарихий-замонавий роман

-2-
Мериланд штати. Эликот шаҳри.

Лекин…
Бундан кейинги бўлимларгача, Каримовни ўз хаёллари билан ёлғиз қолдирамиз. Кекса одам. Баъзи нарсалар эсидан чиққан бўлиши мумкин. Қолаверса, шу лаҳзада Нью Йоркдан Саиджон деган йигит сим қоқмоқда. Саиджон асли ўшлик. У билан тўрт йил олдин танишганмиз.

Ўшанда ярим тунда телефон жиринглади׃
-Бу қўлга тушган чет элликларни сақлаш маркази, агар телефон чақириғини қабул қилсангиз, минутига тўрт доллар тўлашингиз керак бўлади…

ДАВОМИ

Jahongir Muhammad: “Qiyomat kuni”

Blogda yozib borilayotgan tarixiy-zamonaviy roman
-2-
Meriland shtati. Elikot shahri.

Lekin…
Bundan keyingi bo’limlargacha, Karimovni o’z xayollari bilan yolg’iz qoldiramiz. Keksa odam. Ba’zi narsalar esidan chiqqan bo’lishi mumkin. Qolaversa, shu lahzada Nyu Yorkdan Saidjon degan yigit sim qoqmoqda. Saidjon asli o’shlik. U bilan to’rt yil oldin tanishganmiz.
O’shanda yarim tunda telefon jiringladi׃
-Bu qo’lga tushgan chet elliklarni saqlash markazi, agar telefon chaqirig’ini qabul qilsangiz, minutiga to’rt dollar to’lashingiz kerak bo’ladi.
DAVOMI

Жаҳонгир Муҳаммад׃ “ҚИЁМАТ КУНИ”

Блогда ёзиб борилаётган тарихий-замонавий роман
-1-
Тошкент. Оқсарой.

-Соиповни сен отдингми?-деди Каримов Иноятовга сим қоқиб.
-Йўқ, мен отганим йўқ!
-Биламан, сен отганинг йўқ! Лекин сени болаларинг отдими деяпман?
-Йўқ, улар ҳам мендан сўроқсиз бир иш қилмайдилар ва мен ҳам сиздан сўроқсиз бир иш қилмайман.
-Унда нега ҳаммаёқда ватаванг?
ДАВОМИ

Jahongir Muhammad: “Qiyomat kuni”

Blogda yozib borilayotgan tarixiy-zamonaviy roman
-1-
Toshkent. Oqsaroy.

-Soipovni sen otdingmi?-dedi Karimov Inoyatovga sim qoqib.
-Yo’q, men otganim yo’q!
-Bilaman, sen otganing yo’q! Lekin seni bolalaring otdimi deyapman?
-Yo’q, ular ham mendan so’roqsiz bir ish qilmaydilar va men ham sizdan so’roqsiz bir ish qilmayman.
-Unda nega hammayoqda vatavang?

DAVOMI