Boymirza Hayit:

Boymirza Hayit Turk dunyosi qurultoyida, Turkiya, 1995 yil. Jahongir Muhammadning shaxsiy arxividan

“VATAN SIZLARNIKI BO’LGANI KABI MENIKI HAMDIR”

Muhtaram Boymirza Hayit! Eng avvalo, o’zingiz haqingizda batafsil gapirib bersangiz. Zero, siz tug’ilgan yurtda bu haqda to’la ma’lumotga ega emasmiz. Qolaversa, bu borada turli xil fikrlar yuradi…

– Shaxsim haqida batafsil so’zlab bermoq uchun, avvalo, hayot xotiralarimni eslashim kerak bo’ladi. Ammo, bungacha savollaringizga qisqa bo’lsa-da javob berishim lozim. Chunki yozganingizdek, vatanda men haqimda turli xabarlar tarqatilgandir. Continue reading

Ливия

Даже представитель КНР  поднял руку “за”

-Совбез ООН поручил Международному уголовному суду в Гааге провести расследование недавних событий в Ливии с целью привлечения к ответственности виновных в преступлениях против человечности.

-В “черный список” занесены 16 человек, включая руководителей служб безопасности Ливии и министра обороны. Банковские счета Каддафи, его дочери и четырех сыновей за рубежом будут заморожены.

-Согласно резолюции СБ ООН, вопрос о ситуации в Ливии, где в результате жестокого подавления инакомыслящих, по данным ООН, погибли свыше 1000 человек, будет передан на рассмотрение прокурора Международного уголовного суда. Continue reading

Ўзгармаган мавзулар

ЖАҲАННАМ ЙЎЛИ

Инсоннинг инсонга сажда қилиши, сиғиниши ҳам динимиз ҳамда бугунги ижтимоий қарашларимизга зиддир. Таассуфки, бунга қарамасдан «шахсга сиғиниш» иборасини бот-бот такрорлашга мажбур қолаяпмиз.

Қадри-қимматни, яъни ўзлигини билган инсон ўзи сингари бошқа бир одамга сиғиниб маънавий борлиғидан айрилмайди.Биз яшаган совет тузуми ва бугунги жамиятда шахсга сиғиниш йўқ, мансаб ва манфаатга сиғиниш бор. Аввал Ленин, кейин Сталин шахсига сиғинилди гўё. Кейинча, Хрушчев ўртага чиқиб шахсга сиғинишни қоралагани билан унинг ўзи ҳам бу гирдобнинг соҳибига айланди. Занжир Горбачевга қадар давом этди. Continue reading

Ҳазратқул Худойберди

БИРОДАРЛАРГА ЧАҚИРИҚ

Мен кўпчилик биродарларга бир ҳафта олдин бир хат жўнатган ва унда Ўзбекистондаги танишларни емайл адресларини топиш ҳақида сўраган эдим. Аммо ҳамма жим.

Нега жимсизлар? Қачонки бизлар, мухолифат вакиллари ва инсон хақлари курашчилари шунчалик тепса тебранмас бўлсак, бечора халқ нима қилсин? У қандай кўтарилсин? Тўлқин, Толиб ака, Обидхон, Солиҳ ака, Муътабархон, Абдужалил, Ғафуржон, Холдорбек ва бошқа барча биродарлар. Қўзғалинглар! Фақатгина мақолалар ёзиш, бир бирингни муҳокама қилиш, ит ётишу мирза туриш билан на ўз ҳаётингиз, на ўзгалар ҳаётида бирор ижобий ўзгаришлар бўлмайди! Continue reading

Ўзгармаган мавзулар

“КИШТ”

Университетда бирга ўқиган дўстлардан икки нафари Назарабекда қурилиш ётоқхонасида туришарди. Мен у ерга улар билан шатранж (шаҳмат) ўйнаш учун бориб турардим. Бир куни унча-бунча одамга енгилмайдиган ошнамни мот қилдим. У бирдан шаҳмат доналарини сочиб юборди ва тахтани тизасига бир уриб синдириб ташлади. Шундан кейин орамизда бошланган совуқлик ҳеч йўқолмади. Шу нуқта дўстликнинг битиш нуқтасига айланиб қолганидан афсусландим. Орани тузатишга кўп уриндим, аммо салом-алигимиз илгариги самимият нуқтасига қайтмади. Continue reading

Набижон Боқий

Абдулла Қодирийни кимлар, қандай йўсинда, қаерда, қачон ва нима учун қатл қилган эдилар? (11)

«Сўсалистик реализм методи» асосини ўрта мактабнинг бошланғич синфларидаёқ «аъло» баҳоларга ўзлаштириб олган Шўро зиёлиси дарҳол: «Ушбу қзтлноманинг салбий қаҳрамонлари бўш экан, уларга кўпроқ қора бўёқ чаплаш лозим. Ижобий қаҳрамонларга эса, ҳеч бўлмаса, биттадан ов милтиғи улашиб чиқиш зарур; зеро, А. П. Чехов таъбири билан айтганда, «деворда осиғлиқ турган милтиқ охири отилиши керак», деб танбеҳ берса ажаб эмас. Хм-м, ўринли танбеҳ, деймиз ноилож. Continue reading

Бўлган воқеа

Қабрнинг устида йиғламоқ учун
Мўғилистонда танк қўшинларида хизмат қилардим. 1977 йилнинг 23 феврал куни байрамни нишонлаш учун машқлардан казармага қайтдик.

Бир неча кунлик машқлардан кейин энг катта ҳадя хатлар эди. Дадамдан хат келган экан.

Дадам 47 ёшда, ўзлари хат ёзмас эдилар. Ўша пайтда бу менга жуда катта ёш кўринарди. Continue reading

Абдуқодир Сатторов

ИММУНИТЕTНИ   КУЧАЙТИРИШ УЧУН НИМА ҚИЛИШ КЕРАК?
Қишни «йўғон чўзилган, ингичка узилган вакт» – дейди доно халкимиз. Бу гап бежиз айтилмаган, кўпчилик одамларда қишга келиб иммунитет сусаяди. Йил давомида соғлом хаёт тарзи билан шуғилланиб, чиниққанлардан ташқари барча бир учиниб қолади.
ИММУНИТЕT ПАСАЙИШИГА САБАБ БУЛУВЧИ ОМИЛЛАР
• Узоқ давом этувчи стресс
• Дориларни , айниқса антибиотикларни нотўғри қабул қилиш
• Витаминлар танқислиги
• Тоза хаво танқислиги
• Сурункали касалликлар Continue reading

Бўлган воқеа

Шерзод ва Нодир
Мартин Бурен(Martin Buren), Уилям Ҳаррисон(William Harrison), Миллард Филмор(Millard Fillmore), Уилям Тафт(William Taft), Уаррен Ҳардинг(Warren Harding), Честер Артур(Chester Arthur)…

Буларнинг кимлигини биласизми? Билмасангиз хафа бўлманг, чунки уларнинг кимлигини оддий америкаликларнинг кўпчилиги ҳам билмайди. Ваҳоланки, улар Америкага президентлик қилган 44 кишидан баъзилари.

Америкалик одамлар эсламайдиган бу одамларни мен нега гапириб қолганимга ажабланаётган бўлсангиз керак. Чунки уларни мен ҳам билмасдим.

Душанба куни Америкада Президентлар куни эди. Continue reading

Қовун қовундан ранг олар…

Интернет

Инқилоб, интернет ва Ўзбекистон
-Айрим мамлакатлардаги каби оммавий халқ норозилигининг юзага келишида интернет ва ижтимоий медиа кабиларнинг муҳим аҳамият тутиш ҳоллари Ўзбекистонда деярли йўқ дейиш мумкин.
-Интернет кафеларда прокси хизматлардан фойдаланиш жаримага ёки кафе эгасининг мулойимгина “қайтиб бу ерга келманг” деган сўзларига сабаб бўлади.
-Ўзбекистонда интернет кафелар махсус хизматлар томонидан назорат қилиниши ва кафе эгалари доимий равишда “шубҳали” саналган вебсаҳифаларга кираётган мижозлар ҳақида хабар беришга мажбур эканлиги ҳеч кимга сир эмас.
-Яна бир томондан ота-оналар ҳам худди шундай “назоратчи” вазифасини бажаради. Continue reading

Аналитика

ЕГИПЕТСКИЙ СИНДРОМ В РЕАЛИЯХ УЗБЕКИСТАНА

Автор Сухробжон Исмоилов – основатель и директор Экспертной рабочей группы

Лидеры центрально-азиатских государств, несомненно, пристально следят за событиями, которые после Туниса перекинулись в Египет и соседние арабские государства. Обеспокоенность их не лишена оснований из-за схожести социально-политической обстановки в сопоставляемых странах.

Вероятнее всего, правительство Узбекистана и соседних государств будут готовиться не только к репрессиям, как испытанному методу, но и к мерам, направленным на смягчение социально- политической обстановки. Репрессии, как известно не лечат, а загоняют болезнь вовнутрь. Поэтому многое будет зависеть от тренда социально-политической напряженности, которая приобрела в Узбекистане критические очертания. Continue reading

Ливия

Военно-воздушные силы страны получили приказ…

В Ливии продолжаются ожесточенные столкновения между участниками массовых демонстраций в столице и других городах страны и представителями сил безопасности.

Военно-воздушные силы страны получили приказ в течение ближайших часов нанести удар с воздуха по второму по величине ливийскому городу, Бенгази, сообщает источник Би-би-си в вооруженных силах страны.

Этот портовый город на востоке сейчас, судя по всему, находится под контролем демонстрантов, добивающихся свержения режима полковника Муаммара Каддафи, который правит уже более 40 лет. Continue reading

Бўлган воқеа

КЕЙИНГИ ПРЕЗИДЕНТ

Дам олиш куни Нью Йоркка бордим. У ерда бўлажак президент билан танишдим. Албатта, орзуга айб йўқ, лекин бу ўттиз билан қирқ ораларидаги йигит “орзу қилаяпман” демади, балки “Каримовдан кейин ўзим президент бўламан” деди. Бу гапни у қаъият билан айтди.

Мен даврда қисқа бир гап қилганимдан кейин эса у яна менинг ёнимга келиб:
-Сиз яхши гаплар айтдингиз, менга ёқди,-деди бошини бошимга уриб.-Сизни Ташқи ишлар вазири этиб тайинлайман. Continue reading

Ўзгармаган мавзулар

МУРОСА
Кучли ва кучсиз рақиблар ўртасида муроса йўли борми? Ўртада энг ёрқин чизиқ ғалаба ё мағлубият чизиқларидир.
Кучли томон муросага бориши мумкин. Бу ҳийла муросаси ё муроса ҳийласи.
Муроса учун ўртага тушувчилар бор, уларни на кучлилар ва на кучсизлар манфаати қизиқтиради. Улар учинчи, яъни ўз манфаатлари нуқтаи назаридан иш кўрадилар.
Кучлилар уларни кучсизларнинг дўсти ҳисоблайди ва кечирмайди. Кучсизлар эса сотқинликда айблайди ва кечирмайди. Муроса аслида икки тарафнинг иши, учинчи тараф ортиқча.
Муроса кучлари тенг бўлган тарафлар ўртасида яшай олади. Continue reading

Сиёсий латифалар

БАҲОНА
-Миср президенти Ҳусни Муборакни қувишди, бизга қачон қувамиз?
-Қувишди?
-Бутун дунё бир ҳафтадан бери шуни гапириб ётибди-ку, нима, сиз бехабармисиз?
-Хабардорман, лекин у ҳали ҳам президент саройида яшаётган экан, шунинг учун “қувишди” деган гапингизга тушуна олмадим.
-Уни вазифасидан қувишди, кейин уни пойтахтдан ҳам қувишди…
-Денгиз соҳилида қурилган шоҳона саройгами? Continue reading

Бўлган воқеа

ТУҒИЛГАН КУН

Кеча бир укахонимизнинг ва унинг қайни-укасининг туғилган кунини нишонладик. Улар икки кун фарқ билан туғилган бўлсаларда бир вақтда байрамлашишга қарор беришибди. Зиёфатда бундан беш йил олдин кўрганим бир йигит ҳам бор эди.

-Сиз Ўзбекистонга кетмаганмидингиз?-деб сўрайман ундан.
-Йўқ… шу ердаман… хизматчилик… юрибмиз,-деди у ғамғин овозда.

Бу йигит жуда яхши эсимда қолган. Беш йил олдин у ўзи каби беш тенгдоши билан бирга айни уйда ижарада турарди. Бир кун меҳмонга чақиришди. Continue reading

Набижон Боқий

Абдулла Қодирийни кимлар, қандай йўсинда, қаерда, қачон ва нима учун қатл қилган эдилар? (10)

Абдулла Қодирий асарлари ҳақидаги танқидий ма-қолалар, ёзувчини миллатчиликда айблайдиган ранг-баранг туҳматлар битта ИНСОНни қатл этиш учун» асос бўлмайди, деб ўйлаш мумкин. Бироқ, «Абдулла Қодирий миллатчи, халқ душмани!» деган уйдирмага жамоатчилик ишонтирилади, тирик кишига гўр қазилади, мотам маросимига ҳозирлик кўрилади; рўзномаю ойнома саҳифаларида овоза қилинган миш-мишлар натижасида жанозага одам тўпланади ва Давлат Хавфсизлиги Бошқармасига пинҳона жўнатилган маълу-мотлар, хулосалар жонолғич вазифасинн бажаради: Continue reading

Бўлган воқеа

БАҲС
Америкада сауна худди ўзимизнинг чойхонадек гап. Эртaдан кечгача гурунг. Қўшилган қўшилаверади, кетган кетаверади. Аксарият одам бир-бирини танийди. Кеча Суна тирбанд эди. Улар араб мамлакатларидаги воқеаларни баҳслашаётган эканлар.
-Буни ЦРУ қилмоқда,-дерди биттаси ва буни асослашга уринарди. Уни танийман. Асли эронлик. Ёшлигида бўйнига пичоқ солишган. Ярим жон бўлиб қолган. “Саунага келмасам оғриқ мени ейди” дейди у икки гапнинг бирида. Continue reading

Абдуқодир Сатторов

КЕЧИККАН СЕВГИ

Охирги икки ой хаётим ғам-андух, аросат водийсида сарсон ўтмокда. Бунинг сабаби … Келинг хаммасини бир бошдан гапириб Бера қолай.
Мактабда ўқиб юрган вақтимиз синфдошим Мохинага кўнгил қўйдим. У ғоятда чиройли, кўркам ва хушбичим қиз эди. Ошиқ ахли ўз ишқини пинхон сўроқлар, деганларидек қалб сирларимни бир неча йил пинхон сақладим. Нихоят мактабни битириш арафасида унга севгимни изхор этиб нома битдим. Мактубимга жавоб ёзиб, рад этса ҳам у қадар эзилмас, ҳўрланмас эдим. Аммо, у шу тариқа жавоб қилдики, бу кўнгил чокимни ситиб юборди.

Continue reading

Роберт Блейк

Приоритеты администрации Обамы в Южной и Центральной Азии

Всегда приятно выбраться из Вашингтона, но по-настоящему почетно – выступать в Институте государственной политики имени Джеймса Бейкера при Университете Райса, выросшем в один из ведущих аналитических центров. Требования моей работы обычно обязывают меня часто бывать за границей, а мне бы хотелось больше участвовать в подобных мероприятиях в США, хотя кое-кто в Вашингтоне мог бы усомниться, считается ли еще поездка в Техас контактами внутри страны. Continue reading

“Озодлик”ка кўра…

Ўзбек қамоқхонаси жаннат экан-ку? Чет элда нима қилиб юрибмиз, қани кеттик!

Таниқли журналист, футбол шарҳловчиси, диний-маърифий дастурлар муаллифи, айни пайтда олти йиллик қамоқ жазосини ўтаётган Хайрулла Ҳамидовнинг ўтган йили Мустақиллик байрами муносабати билан эълон қилинган амнистияга тушмагани маълум бўлди.

Шу пайтгача Хайрулланинг авф этилганига ишониб келган яқинлари, куни кеча қамоқхонага бориб, журналист билан учрашиб қайтгач шундай хулосага келишди. Continue reading

Бўлган воқеа

ТЕЗЛИК
Биз Америкага келганда дастлаб Орегон штатига қўнгандик. Ҳавоси тоза гўшалардан бири. Одамлари ҳам жуда самимий.

Орегоннинг энг катта шаҳарларидан бири Портланддир. Бу шаҳарда уруслар жуда кўп. Улар шаҳарни “Кичкина Россия” ҳам деб аташади.

Руслар бор жойда қоидабузарлик, қонунларни писанд қилмаслик авжига чиқади. Улар Россияни қай аҳволга туширган бўлсалар, бу ерда ҳам қаерда яшасалар ўша ерда “ҳунар”” кўрсатадилар. Continue reading

Қутлов

Инсонларга яхшилик истаган кўнгил

Халқига холис хизмат қилишга чоғланган табиб Абдуқодир Сатторовни муборак таваллуд куни билан қутлаймиз. У доим инсонларга сиҳат-саломатлик тилаб йўл кўрсатади ва бугун биз унга сиҳат саломатлик, узоқ умр тилаймиз. У экаётган яхшилик ниҳолларидан албатта яхшилик чинорлари бунёдга келади. Биз унга ана шу яхшилик дарахтларининг соясида ўтадиган бахтли йиллар тилаймиз ва унинг дўстларидан бири йўллаган қутловни нашр этамиз.
“Туронзамин

ДЎСТИМ АБДУҚОДИР

Бир ажойиб дўстим бор,
Хар жабхадан хабардор, Continue reading

Шўролар стилида

Рамсфелд ўзининг “Маълум ва Номаълум” китобида АҚШнинг Андижон воқеалари ортидан Тошкентни танқид қилгани хато бўлганини ёзади.

Жорж Буш президентлиги ва АҚШнинг Терроризмга қарши кураши даврида асосий ҳарбий ролни ўйнаган АҚШ мудофаа вазири Доналд Рамсфелд ўзининг “Рамсфелд ҳужжатлари” номли интернет саҳифасида аввал маҳфий сақланган ёзишмаларни чоп қилган.

Жаноб Рамсфелд бу ҳужжатларни ўзининг “Маълум ва Ноъмалум” сарлавҳали мемуари чоп қилиниши билан бир вақтда ошкор этаётир. Continue reading

Рамсфелд ва Андижон

Америка Қўшма Штатларининг собиқ мудофаа вазири, Доналд Рамсфелд, шу кунларда чоп қилган ёднома китобида 2005 йил Андижонда юз берган хунрезликлар ортидан АҚШнинг Ўзбекистонга нисбатан қабул қилган сиёсати ташқи сиёсатдаги энг катта хатолардан бири бўлганини ёзади.

2005 йил 13 майида минглаб намойишчиларнинг ҳукумат кучлари томонидан ўққа тутилиши ва, қатор инсон ҳуқуқлари ташкилотлари ҳисоботларига кўра, 500 нафарча оддий инсонларнинг нобуд бўлиши ортидан расмий Тошкент хунрезликларни Исломчи радикаллар амалга оширганини даъво қилганди. Continue reading

Латифа эмас

СЕВИШГАНЛАР КУНИ
-Валентина куни билан қутлайман сени,-деди бир йигит бир қизга.
-Раҳмат. Лекин мени сени ўзимизнинг байрам – Бобур куни билан қутлайман,-деб жавоб қилди қиз. -Дарвоқе, “Валентина” деган сўзни қаердан олдинг, “Валентин” эмасми-ди? Ғарбдаги бир диндорнинг номи эмасми бу?
-Э, йўқ, “Валентин” деганинг нимаси? Эшитмаганмисан, Валентина Терешкова деган космонавт бўлган, Гагаринни севган, бу кун шунинг учун ҳам севишганлар куни. Лекин “Севишганлар куни”нинг Бобурга нима алоқаси бор? Continue reading

Набижон Боқий

Абдулла Қодирийни кимлар, қандай йўсинда, қаерда, қачон ва нима учун қатл қилган эдилар? (9)
Роман тарихий мавзуда ёзилган. Бу дегани, авваламбор, даврни акс эттириш, айрим табақаларнинг ўзаро алоқаспни ижтнмоий негизда кўрсатиш лозим, демакдир. Бошқа воқеа-ҳодисалар ана шу асосда рўй бериши керак. Романда мутаносиблик, яхлитлик етишмайди.
Қодирий давр манзарасини акс эттнрадиган тарихий роман ёза олмаган; у энди пайдо бўлаётган тижоратчиларни улуғлаб кўрсатган, холос.
Романни ўқиётган пайтингда, муаллиф ўтмишни оқлашни, ўтмишни ҳақиқатда бўлганидан кўра яхшироқ тасвирлашни ўз олдига махсус вазифа қилиб қўймаганмикан, деган тасаввур мудом хаёлингни тарк этмайди. Маиший турмуш, ахлоқ, ижтимоий муносабатлар тимсол даражасига кўтарилган. Continue reading

Бойня в Нью-Йорке

Выходец из Украины убил отчима, экс-подругу, ее мать и пешехода

Полиция Нью-Йорка задержала 23-летнего выходца с Украины Максима Гельмана, подозреваемого в убийстве отчима, своей бывшей подруги, ее матери и случайного пешехода, сообщает в воскресенье агентство AP.

Художник граффити Гельман, проживавший в Бруклине, был арестован на станции метро Таймс-Сквер в Нью-Йорке, после того как ударил ножом мужчину в метро.

По данным полиции Нью-Йорка, кровавая драма началась в пятницу, когда Гельман подрался с матерью, которая отказалась одолжить ему свой автомобиль Lexus. Когда отчим Гельмана, 54-летний Александр Кузнецов, вмешался в ссору, приемный сын нанес ему смертельную рану кухонным ножом. Continue reading

Машқлар

М И С Р мисралари

Муборак кетди. Дарак
Бўлсин сизга муборак!
Навбат энди кимники?
Ховучлар кимдур юрак.
Балки Муборак каби
Кетмоқ мақул ва керак?

***

Важоҳатдаги халққа “Тахрир-майдон” бўлди тор.
Тахрирдан катта майдон бизлар томонларда бор.

Continue reading

Нуқтаи назар

Муборак қувилди, лекин режим қолди

Назаримда Мисрда инқилоб эмас, ҳарбий тўнтариш бўлди. Қоҳирадаги ҳолат ҳарбий тўнтаришнинг замонавий, инқилобнамо кўриниши эди. Яъни илгарилари бўлгани каби халқни инига тиқиб қўйиб ҳокимиятни босиб олиш эмас, балки халқни бевосита “ишлатиб”, унинг кучи билан ҳокимиятни эгаллаш.

Бу сафар гўё яхши ният билан қилинган тўнтаришга ўхшаяпти. Лекин Муборакнинг диктаторлиги демократияга қанчалик зид бўлса, ҳарбийларнинг ҳаракатини ҳам демократик деб бўлмайди. Continue reading

Сатира: Нофизийдан нома (60)

Муборакка кетиши муборак!

Зулм фиръавнларнинг инсониятга меърос бўлиб қолган кашфиёти. Инсонни қулга айлантириш, унга ҳайвон каби муомала қилиш, уни қийноқларга солиш, ҳақларини топташ ва унинг кучи билан ўз қудратини ошириш иллатлари фиръавнларнинг ҳокиму ҳукмдорлик найрангидир. Шунинг учун ҳам фиръавнларни севадилар. Найрангни севмаган борми? Балки шунинг учун ҳам найрангбозлик модага айланиб кетган. Continue reading

Бўлган воқеа

СОҒИНЧ

Бир кун бошқа бир мамлакатда истиқомат қиладиган дўстим меҳмонга келди. У билан бир неча кун дардлашдик. Меҳмондорчилик ҳам қарий бошлади. Кетар чоғи унга:
-Сизни ўзбеклар очган  ва менга ёққан  бир “Чойхона”-ресторанга олиб бормоқчиман,-дедим.

Меҳмон нима десин? “Уйимда еганим ўзбек таомлари, сизнинг уйингизда ҳам айниси, яна мени ўзбек ресторанига олиб борасизми?” десинми? Бундай пайтда бир нима дейиш мушкул, мезбоннинг кўнглига қаралади. У индамай рози бўлди. Continue reading

Миср тахти Сулаймонда

Мисрнинг Вашингтондаги элчиси Самеҳ Шукри  президент Муборакнинг барча ваколатлари вице-президент, генерал Умар Сулаймонга  ўтганини эълон қилди.

Бу ҳақда CNN телекани орқали баёнот берган элчи  хабарни шахсан Умар Сулаймоннинг ўзидан олганини айтди.

Ҳусни Муборакда ваколат қолмаганини билдирган элчи, фақат президент деган номнигина сақлаб турганини ва Миср давлатининг  амалдаги мутлоқ раҳбари эса Умар Сулаймон эканлигини билдирди. Continue reading

Фиръавнлар ўйини: янги саҳна

Миср президенти Муборак Қоҳирадаги Таҳрир майдонига тўпланган минг-минг одамларнинг ва уларга қўшилиб истеъфосини кутаётган дунёнинг юзига тарсаки тортди. У ташқи  таъсир ва четган бўлаётган буйруқларни рад этажагини айтиб, фақат ваколатларининг бир қисмини вице-президентга бериш билан чекланди.

Навбат майдонда. Шундан кейин ҳам тўпланган халқ уни ағдариб ташламаса,  30 йилдан буён  мамлакатни ўзиники қилиб олган Ҳусни Муборак  тахтида ўлишни орзу қилаётганга ўхшайди. Continue reading

Шаг вперед?

Мубарак: буду президентом Египта до выборов в сентябре

Президент Египта Хосни Мубарак заявил, что останется у власти и покинет свой пост лишь после президентских выборов в сентябре.

Его выступление по национальному телевидению состоялось после сообщений о том, что отставка египетского лидера может произойти уже в четверг вечером. Continue reading

Oтставка

Разные источники в Египте сообщают о готовящейся отставке Мубарака

Президент Египта Хосни Мубарак выполнит требования оппозиции, заявил командующий вооруженными силами в районе Каира генерал Хассан аль-Руэни на демонстрации в центре города.

“Все ваши требования будут выполнены сегодня”, – сказал генерал по окончании заседания высшего совета вооруженных сил. Continue reading

Муборакнинг куни битди

Бир неча кундирки Америка Миср президенти Муборак билан гаплашмай қўйган.

АҚШ раҳбарлари вице президент Умар Сулаймон  ва генераллар билан гаплашиб, улардан Муборакнинг кетишини талаб  қилмоқдалар.

Бу илгари махсус хизматлар идорасини бошқариб келган мазкур мулозимга ва ҳарбийларга ёқаётган бўлса керакки, намойишлар кўлами кенгайиб кетди. Continue reading

Бўлган воқеа

КУЛГИ

Америкада яшаётган мухолифатчи Ўзбекистондан келган сиёсатдон меҳмон билан баҳслашиб қолди. Ўзбекистонлик тинмай Американи ёмонласа, Америкада яшайдиган мухолифатчи эса Ўзбекистонни танқид қиларди.
-Сиз ҳақиқий демократия Ўзбекистонда деяпсиз, бирорта мисол билан фикрингизни мустаҳкамлай оласизми?-деб сўради мезбон меҳмонидан.
-Керак бўлса мингта мисол келтиришим мумкин. Continue reading

Абдуқодир Сатторов

КЎЗ ТЕГИШИ ВА НАЗАРДАН САҚЛАНИШ МУМКИНМИ ?
Табиатан феъли ва биомайдони заиф кишилар ўзларидан кўра биоқуввати кучли кишилар томонидан назарланиши хакида куп эшитганмиз. Бунинг учун уларга хасад Билан ёмон қарашнинг ўзи кифоя. Кўз тегиши – бир одамнинг бошқасига нисбатан салбий биоэнергетик таъсири бўлиб, бунда зарарланган кишининг қувват манбаида ўз-ўзидан бузилиш руй беради ва кўпгина холларда бу салбий окибатларга олиб келади. Шунингдек, биомайдонда салбий таъсирлар оқиб кирадиган тешикчалар пайдо бўлади. Continue reading

Навоий:Оқибат

Навоий: Истанггиз

Continue reading

Бўлган воқеа

ВАТАН ХОИНЛАРИ
Бир куни мухолифатчи меҳмондорчиликда Ўзбекистондан энди келган бир йигитча билан танишиб қолди.
-Қачон келдингиз?-дея уни саволга тутди.
-Кеча.
-У ёқда аҳвол қанақа?
-Зўр!
-Зўр бўлса, бу ерларда нима қилиб юрибсиз?
-Ўқишга келдим.
-Келишдан олдин бирор суҳбатга чақиришдими? Continue reading

Los Angeles Times:

Изменения в Египте могут вернуть ему центральную роль в Арабском мире

В течение столетий Египет был центром арабского мира, а Каир олицетворял собой образование, культуру и политическую власть. Последние десятилетия стали периодом заката его величия. И вот страна снова неожиданно меняется в направлении, которое способно изменить весь регион на ближайшие годы. Continue reading

Бўлган воқеа

Миср билан нима ишим бор
Туркия бош вазири Эрдўған ўз партияси мажлисида:
-Юз минглаб одамлар майдонга чиқдими, сен кетишинг керак,- деди Мисрдаги намойишлар ҳақида гапириб.
Унинг Миср президенти Муборакка бундай даъватидан руҳланган юз минглаб турклар намойишларга чиқдилар ва Эрдўған ҳукуматининг истеъфосини талаб қилдилар. Эрдўған намойишларни бостирди. Continue reading

Нуқтаи назар

Фиръавнлар ўйини

Мисрда намойишлар бошланиши билан ҳаяжонланиб ура-ура қилмаган одам жуда оз қолди. Кўпчилик инқилоб деган ўйинга лаққа ишонди қўйди, ҳатто Ҳайдалиш куйини чалганлар ҳам топилди.

Ҳеч ким бу балки ўйиндир, деб ўйламади.

Ҳеч ким Миср ҳам Туркия каби ҳарбий диктатурага асосланган мамлакат ва ҳарбийлардан чиққан президент қочмайди, деб ўйламади. Қочишга уриниши мумкин. Лекин ҳарбийлар уни ушлаб ҳарбийчасига ўлишини талаб қиладилар ёки ўлдирадилар – буни ким-ким Муборак биладику деб ҳеч ким ўйламади. Continue reading

Сатира: Нофизийдан нома (59)

МУ! БОРАК!

Миср дегани ҳам қиср чиқиб қолди. Ҳеч бўлсин туғсин! Бир кун ўтди, бир ҳафта ўтди, ўн кун ўтди ва мана энди иккинчи ҳафтага етмоқда, “ниқ” этмайди. На бузоқнинг боши кўринади, на оёғи. Ҳамма унинг тезроқ туғилишидан умидвор. Ҳатто туғилмасидан отини “Инқилоб” ҳам деб қўйишди.

Кеча шу мавзуда тилшунос ҳамда ҳазилкаш акам билан гаплашиб қолдик:
-Бу инқилоб дегани неча кун давом этади ўзи?-деб сўрадим ундан.
-Бир кун, икки кун…
-Мисрда 12 кундан бери намойишлар давом этмоқда, уни ҳам инқилоб дейишмоқда-ку? Continue reading

Набижон Боқий

Қатлнома

Абдулла Қодирийни кимлар, қандай йўсинда, қаерда, қачон ва нима учун қатл қилган эдилар? (8)

Хулласи калом, Абдулла Қодирий ва унинг асарлари тўғрисида айтадиган гапларим мана шулардан иборат. Мен ўз вақтида «Фирқа учун» жаридасига ёзган тақризимда ва алоҳида китоб ҳолида чоп этилган «Обид кетмон»га ёзган сўзбошимда ҳам ана шу масалаларга атрофлича тўхталганман. Афсуски, ҳозир қўлимда ўша тақриз ҳам, сўзбоши ҳам йўқ. Шунинг учун батафсил хулоса ёзиб бериш имкониятига эга эмасман. Умуман яйтганда, баъзи арзимас таърифларни ҳисобга олмаганда, йигирма-ўттиз йил муқаддам Абдулла Қодирий ижоди ҳақида айтган гапларим ҳам шу бугун баён этаётган фикр-мулоҳазаларимдан деярли фарқ қилмайди. Continue reading

Бўлган воқеа

ЯМАН
-Яманда ҳам президентнинг истеъфосини сўраб намойишлар бўлаётган экан,-деди бир мардикор ўзбек иккинчисига.
-Нимага? Свет беришмабдими ёки газми?
-Президент узоқ йиллардан бери тахтда экан, ўзи ва болалари бой, халқи эса камбағал, эркинликлар бўғилган…
-Шундайлигини биламан, манимча ҳамма ҳам билади…
-Билсанг нега калламни қотираяпсан? Continue reading

Марказий Осиё

“Теппадан ислоҳотлар ўтказилмас экан, пастдан тартибсиз ўзгаришларнинг юз бериш хавфи сақланиб қолади”

Марказий Осиёга боғлиқ хабарларда одатда инсон ҳуқуқларининг бузилиши, сиёсий ислоҳотлар ва шаффофликнинг йўқлиги ҳақида сўз боради.

Ҳукуматларнинг иқтисодиётни тўғри юритмаётгани ва ислоҳотларни секин ўтказаётганига оид хабарлар ҳам ўқтин-ўқтин чиқиб туради. Continue reading